Postoji vreme za odlazak čak i kada ne znate gde biste otišli. “Ti si pokvario scenario za film o nama, a trebalo je znaj da bude srećan kraj”, glasi stih Goce Tržan koji sam jedno jutro slušala dok sam vozila Strahinju u školu. To je onaj trenutak kada nema ni ljubavi ni mržnje, nema potrebe za dodirom i želje za pogledom. Umesto da smo očarane, ostale smo same i razočarane. Goca je po ko zna koji put u jednoj od svojih pesama opevala istinu većine nas. Baš zbog toga sam poželela da na pitanje „Koji je to trenutak kada treba otići iz jednog braka, ljubavne veze, prijateljstva…“ u „Magazinu in“ odgovaraju dame koje su brojale brakove i razvode, prijatelje i neprijatelje, osmehe i suze, a broje ih i danas. Ja sam inače oduvek među svojim prijateljicama slovila za krunisanu kraljicu praštanja, pristojnosti i naivnosti pa su mi se često smejale komentarišući: „Evo je, po ko zna koji put veruje u sreću sa pogrešnim, umesto da pošteno ode. Plakaćeš nam opet na ramenu!“
Nažalost, na ovim prostorima smo skloni da većinu emotivnih problema rešavamo tako što uzmemo daljinski, gledamo domaću seriju ili Zvezdu rijaliti programa koja izgovara onu čuvenu “Ne mogu sa njim a ne mogu ni bez njega!“. Nikako da naučimo da su osećanja koja se istovremeno smenjuju od hoću ka neću razdor sopstvene duše.
Drage moje, koliko žena toliko i puteva, toliko i načina da sebi olakšamo onaj trenutak kada shvatimo da nam nedostaju pažnja, ljubav, poštovanje, zagrljaj, seks i da se pošteno sklonimo dok se gospodin ne spakuje. A dok on pakuje uspomene, poklone, sećanja, mi smo sklone da uzmemo flašu piva (ja sam ipak za otmeniju varijantu šampanjca) i pijemo da ga zaboravimo i proslavimo trenutak kada smo odlučile da ponovo budemo svoje i slobodne?! A kako bi ZAISTA trebalo otići? To sam i sama saznala tek danas i to ekskluzivno u „Magazinu In“ od predivne dr Slavice Đukić Dejanović, koja nam je dostojanstveno saopštila da je lek nova ljubavna veza, novi muškarac, mladić, dečko i to kada žalost navrši svojih četrdeset dana. Da se ne lažemo, muškarci najčešće odlaze kada se zaljube u mlađu, lepšu i zanosniju, a mi kada izgubimo emotivnu sigurnost, koja nam čini život lepšim i lakšim.
Za mene najveći poraz u ljubavi nije trenutak kada smo ostavljene, već kada lažemo nekoga za šaku zadovoljstva i pažnje van braka. Lažemo i sebe, mnogo smo poštenije mi koje nikada ne krijemo istinu da je bol spržila sve u nama. „Muškarci su kukavice“, rekla je Slavica u „Magazinu In“ milionima zena, „a ne mi, koje nikada ne krijemo kada patimo. „Nećeš ti izgubiti muza ako večeras ne spremiš večeru, izgubićeš ga kada prestaneš da se smeješ“, napisala je moja Vesna u svom romanu i ja ću joj zauvek verovati. Šta mislite, kada treba pošteno otići?
