Stručnjaci kažu da kada nekog volimo, a povratna reakcija izostaje, osećamo i mentalni i fizički bol. On se još više pojačava ukoliko na vreme ne shvatimo da niko nije vredan naših suza. Britanski naučnici dr Baumajster i Votman utvrdili su da od 155 muškaraca i žena, samo dva odsto ispitanika nije patilo iz ovog razloga. Oni su upozorili da nesrećno zaljubljivanje može da izazove niz fizičkih reakcija, koje ozbiljno mogu da naruše zdravlje.
Sve počinje sa proširenim zenicama, znojenjem i ubrzanim radom srca, nesanicom, gubitkom apetita, apatijom… Naš emotivni život utiče na celokupno stanje organizma, pa imamo osećaj kao da smo isceđeni i bez kapi krvi. Stav holističke medicine je da neuzvraćena ljubav vremenom proizvodi sve simptome najburnijeg PMS-a.
Zato je pitanje – kako je “preživeti”?
“Kada razgovaramo o odbijanju i tako proživljavamo to iskustvo iznova i iznova, onda slomljeno srce i bol prestaju metaforično da postoje. To sve tada stvarno počinje fizički da nas povređuje”, rekao je on i dodao da ”kada gledate fotografije onoga ko vam je slomio srce, bol se stvara u delu mozga bliskom onom delu koji se aktivira kada se izgorite. Zato popijte dva aspirina i čujte se sa prijateljima idućeg dana. Možda će ih taj odgovor malo neprijatno iznenaditi, ali čitava situacija nosi znatno delotvornije rešenje po vas.”, smatra profesor psihologije Voter Majkl sa Univerziteta Kolumbija
Inače, i tokom nekih ranijih istraživanja jasno je pokazano kako su se ljudi koji su svoje slomljeno srce zalečili aspirinom ili ibuprofenom mnogo bolje nosili sa čitavom situacijom od onih kojima je dat placebo. I to što mnogi misle da je najbolje pričati sa dragim osobama o nemilom događaju, profesor Majkl veruje da je ipak najbolje posmatrati raskid sa distance.
“Obično se vodimo činjenicom da bi trebalo detaljno ‘prečešljati’ stvari koje su nas emotivno pogodile kako bi bolje shvatili šta se zapravo dogodilo, što će nam u neko doba pomoći da jednostavno prebolimo. Međutim, novo istraživanje pokazuje da ima mnogo ljudi koji prisećanjem, a tako i ponovnim proživljavanjem stvari, samo pogoršavaju svoje stanje i postaju više depresivni nego što su bili pre razgovora. Ali zato posmatranje problema sa pristojne emotivne udaljenosti mnogo blagotvornije utiče na organizam.”, zaključio je on.
Zašto žene češće obolevaju od sindroma slomljenog srca?
Iako možda zvuči kao izmišljena bolest koja se javlja samo u romantičnim filmovima, sindrom slomljenog srca zaista postoji i može biti fatalan.
“Važno je znati da to zaista može svakom da se desi, da kad neko kaže “slomljeno ti je srce”, to nije šala već je u pitanju ozbiljno stanje”, kaže za 021 dr Borislav Dolamić, internista poliklinike Cardios. Prvi put ova bolest je zabeležena u Japanu, početkom devedesetih, gde je dobila naziv takocubo kardiomiopatija. Takocubo jer se najčešće manifestuje tako što srednji i vrhovni delovi srca stoje, a bazalni delovi srca pojačano rade i u toj kontrakciji srce poprima oblik sprave za hvatanje hobotnica koja se u Japanu naziva takocubo.
Dr Dolamić kaže da je stresom indikovana kardiomiopatija ili sindrom slomljenog srca jedan relativno nov termin u medicini. U Evropi su prvi slučajevi zabeleženi krajem devedesetih, da bi u međuvremenu u Cirihu bio napravljen i registar slučajeva “slomljenog srca” koji sadrži podatke iz više zemalja sa ciljem da se ovaj relativno nov pojam što bolje objasni.
Ovaj sindrom je prepoznat obično kod ljudi srednjih godina i starije populacije, i devet puta češće obolevaju žene nego muškarci i to najčešće nakon menopauze. Žene su posle menopauze podložnije ovom sindromu zbog toga što ih tokom većeg dela života od bolesti štiti estrogen, međutim, u menopauzi se gubi to zaštitno dejstvo.
A nas interesuje da li ste se vi lečili od slomljenog srca i kako vam je to uspelo? Zapamtite, vaši odgovori mogu nekome biti dragoceni, a od nekolicine ćemo sastaviti i tekst.
