Samopouzdanje je osećanje emocionalne sigurnosti koje proističe iz vere u sebe, vere u to da ćemo istrajati u nečemu, završiti neki projekat, rešiti neki problem, ostvariti cilj kojem težimo, i izboriti se sa životnim teškoćama.
Iako nam je važna procena drugih ljudi, ukoliko smo samopouzdani naša slika o sebi neće biti tako lako uzdrmana ukoliko nas neko kritikuje Tokom razvoja dolazi do jačanja unutrašnje samopodrške i postajemo manje zavisni u odnosu na procene drugih.
Sa trenerom za lični razvoj Jovanom Hiesmayr pričali smo o manjku samopouzdanja, kako se ono gradi, a kako jača. Njene odgovore pronađite u nastavku teksta.
- U današnje vreme ljudi imaju sve manje samopouzdanja. Koliko je to zapravo ozbiljno i čemu to može da dovede?
Samopouzdanje i samopoštovanje su u današnje vreme mainstream mediji preveli kao ono čuveno ljubav prema sebi. Mišljenja sam da generacije koje su rođene devedesetih godina i ranije, kroz vaspitanje roditelja i obrazovanje u školi nisu stekle osonove samopouzdanja i da ih to remeti u ličnom samoostvarenju kroz posao, formiranje porodice ili jednostavno u vođenju smislenog života – vrednog življenja. Dobra vest je da je moguće dobiti samopouzdanje i u odraslom dobu, samo je potrebno da na tome svesno počnemo da radimo.
- Na koje načine decu od malena treba učiti da vole i cene sebe?
Znate kako kažu, nisu sve žene majke, ali sve žene jesu ćerke. Veoma je bitna povezanost sa majkom, koja je na Balkanu dosta uzdrmana zbog pritiska patrijahalnog sistema u kome živimo. Naše mame su najčešće bile u poziciji žrtve sistema i porodice i mlade devojke i žene u detinjstvu nisu dobijale adekvatnu poruku kako da se pobrinu za sebe i svoje potrebe. Današnje mame treba da uče decu da osluškuju svoje želje, da ih ohrabre da imaju svoje mišljenje i stav, da imaju pravo da kažu NE čak i ako su jako mala deca u pitanju. Da im se veruje u njihovom ličnom prosuđivanju šta je za njih dobro a šta nije. Samopouzdanje je po definiciji vera u svoje sposobnosti i kvalitete, ako nas to nisu naučili roditelji pre dvadeset i više godina, sledeće najbolje vreme da to naučimo je SADA.
- Ako imamo problema sa samopouzdanjem, na koji način to najefikasnije možemo da se rešimo?
Osnovno je da utvrdimo negativne stavove koje imamo o sebi i da ih neutrališemo kroz različite coaching metode i energetske metode uklanjanja negativnog emotivnog naboja. Naše čitateljke mogu i kod kuće probati da na svaku negativnu rečenicu o sebi, dopišu mogućnost suprotnog stava. Mogu da pitaju ljude iz svoje okoline koje to kvalitete imaju. Prvi korak je dakle samo nežno otvaranje nove percepcije i ugla posmatranja u odnosu na sebe. Drugi korak je takozvani “repareting yourself “, odnosno da sebi budemo dobar unutrašnji roditelj i da svakog dana brinemo o svojim željama i potrebama. Sledeći koraci su da prestanemo da se upoređujemo sa drugima, da se okružimo ljudima koji nas vole i podržavaju, da brinemo o svom telu, da budemo nežni prema sebi, da postavimo lične granice.
- Fizički izgled se često dovodi u pitanje kada pričamo o samopouzdanju. Koliko ima slučajeva kada ljudi nemaju veru u sebe zbog fizičkog izgleda koji nije onakav kakav nam društvo nameće?
Rad na samopouzdanju se u mnogome zasniva na brizi o telu kao hramu naše duše. Mojim klijentima sam podrška da počnu sa redovnim vežbanjem, da se hrane zdravije i da obnavljaju svoju energiju kroz neku tehniku meditacije, joge ili sličnog. Briga o sebi je osnova potpunog prihvatanja sebe. Međutim višak kilograma se pogrešno tumači kao body positive. Najčešće se radi o emotivnom prejedavanju. Gojaznost je bolest, izgled je tu najmanje bitan, za naše organe viscelarne masti su pogubne, zatim insulinska rezistencija i ostale komplikacije izazvane prekomernim unosom kalorija. Najbitnije je da osvestimo da briga o telu nije ni hir ni samoljublje već zdravlje u praktičnom smislu.
- U kojoj meri porodica, ali i okruženje, utiče na samopouzdanje pojedinca?
U ogromnoj meri, uticaj porodice je presudan za razvijanje samopouzdanja. Kasnije u životu naučene oblike ponoašanja prenosimo na svoje prijatelje i okruženje. Recimo ako su nas roditelji previše kritikovali ili su izostajale pohvale na naš račun, mi vremenom u sebi razvijamo tog velikog kritičara…nije ni čudo što kasnije u svom životu vibracijski privlačimo partnera koji nas stalno kritikuje i omalovažava ili drugaricu koja iznova prelazi naše granice.
- I za kraj, da li je u redu obratiti se psihologu ili psihoterapeutu usled svesti o manjku samopouzdanja?
To je najbolje što možemo uraditi za sebe! Umesto kupovine neke haljinice high street brenda mnogo veću korist ćemo imati makar od jedne seanse sa nekim stručnjakom. Ljudi sa manjkom samopouzdanja pokazuju ljubomoru, zatvorenog su uma, pesimistični su, reaguju iz straha, neodlučni su, krive druge za svoje greške. Kada sa nekim terapeutom ili koučem radimo na svom samopouzdanju to nam omogućava da se radujemo tuđem uspehu, da budemo pozitivniji i otvoreniji prema svetu, lakše nam je da priznamo sopstvene greške, da donosimo odluke i da prihvatimo odgovornost za svoj život. Uz povećanje samopouzdanja odnosno osećaja lične vrednosti svi životni ciljevi postaju mnogo lakši i pristupačniji za ostvarenje.
