Godine prolaze ali osmeh ostaje

Godine prolaze ali osmeh ostaje

„Imam više godina nego što mi treba, a manje nego što bih želela“, izjavila je pevačica Zorica Brunclik u mojoj emisiji i navela nas na razmišljanje koliko na osnovu osmeha koji nas krasi i blistavosti kojom zračimo zaista imamo godina, bez obzira na krštenicu na koju se često pozivamo. Nažalost, neki muškarci i žene „posive“ već u ranim tridesetim a neki blistaju do kraja života.

Verujem, kao i moj omiljeni novinar Milomir Marić, da se odgovor krije u dokonosti i lenjosti da od svog života napravimo kapital za radost i uživanje i na vreme naučimo da bez padova u životu nema ni uspeha i da od posla i obaveza nemamo vremena za izgovore. „Izbegavam samonabeđene pametne ljude jer iz njih zvrji praznoća. Svaki čovek koji je iskren i ne krije šta je preživeo za mene je otvorena knjiga koju rado čitam“, glasi Marićeva izjava zbog koje je po ko zna koji put izazvao divljenje moje publike u studiju.

Ma koliko zvučalo surovo ili tužno, često poverujem da će u Srbiji kriterijum za uspeh zauvek biti podobnost a ne sposobnost, zato ja padnem, razbijem se, izlupaju me kao kantu, što kaže Zorica Brunclik. Onda ustanem, popravim krunu i nastavim dalje. Nažalost, uverila sam se da žene u zrelijim godinama nisu ništa pametnije ni u ljubavi, ni u životu i da ne prave mudre izbore. Isto i sa dvadeset i sa pedeset i sa sedamdeset… Ipak, uverile smo se da u ljubavi ništa nije nepristojno, iako dame nikada nisu bile lepše i obrazovanije, a nikada manje voljene. Januar je za sve koji se tako osećaju idealan za donošenje velikih novogodišnjih odluka, samo je važno da u svakoj svojoj odluci budemo istrajni.

Mnogima se dogodi u životu da su u srećnoj ljubavnoj vezi, zdravi, finansijski sigurni, da ih krasi uspešna karijera ali onda se jednog jutra probude sa opsesivnim mislima da su mogli bolje, lepše i da nisu ispunjeni i zadovoljni. Tada požele da menjaju ženu, posao, kola, izgled ili da beže od sebe i drugih kako bi pronašli svoje parče sreće. Istina je da su zakasnili i da svoju sreću nigde neće naći i da na vreme savladaju lekciju da je čovek najjači kada je sam i zadovoljan sobom.

Komentari na temu “Godine prolaze ali osmeh ostaje

  1. Sticem utisak da ljudi koji stalno pricaju o sreci, zapravo uvek gotovo neverovatno sta god da dozive, cine ili kazu , uvek na pola srecni, tj Srecu nikada ne dozive dotancina, jako, jer zapravo i ne dozvoljavaju sreci da ih upozna. Najcesce su oni pametni, zahtevi, kreativni, ocekuju ovo, ono, rade programe samosvesti i tako zivot prodje pored njih a srrcu i be dozive jer nisu sebi dozvolili da je upoznaju, nidu dali slobodu sebi ni sreci kao ni eventualnom partneru da budu slobodni, voljeni i srecni. Najcesce plod njihove maste , njihova ocekivanja nemaju nista sa Srecom jer ih upravo to nesvesno cini nesrecnim. Ja treba biti slobodno, i drugo Ja u direm smislu reci slobodno oslobodjeni od tih unutrasnjih kocnica To Ja moze doneti apsolutnu Srecu i Zrelost za zajednicki zivot , uzivanje u trenutku zivota.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *