Ljubomora je univerzalni ljudski fenomen. Zasniva se na realnoj ili umišljenoj pretnji da će nas voljena osoba napustiti.

Postoje autori koji smatraju da se ljubomora u vezi ne rađa iz previše ljubavi prema nekoj osobi, nego iz premalo ljubavi prema sebi. Iz nedovoljno ljubavi prema sebi javlja se nesigurnost, iz nesigurnosti – posesivnost, iz posesivnosti – ljubomora.

U stručnoj literaturi se navode dva osnovna korena ljubomore.

Prvo, to je osećanje manje vrednosti ili inferiornosti. Ono dovodi do toga da se osoba u ljubavnim odnosima ne oseća ravnopravno sa partnerom. Svog partnera doživljava kao vrednijeg, boljeg, dostojnijeg i kao nekoga ko ima moć da je napusti kada god poželi. I što su ove osobe nesigurnije i sklonije osećanju manje vrednosti, utoliko je njihova ljubomora veća. Oni imaju potrebu da budu voljeni, ali sami nisu sposobni da pruže ljubav.

Drugi koren ljubomore je želja za kontrolom i posedovanjem partnera. Većina ljubomornih osoba doživljava partnera kao produžetak sebe, a ne kao jedinstvenu i nezavisnu ličnost. Alfred Adler je definisao ljubomoru kao degradaciju drugog, tj. kao naročit oblik težnje za moći. Ona ne potiče iz ljubavi prema partneru, već iz nesposobnosti da se voli u pravom smislu reči. Ljubomorne osobe partnere doživljavaju kao lični posed, izgrađuju simbiotski odnos sa njima i svog partnera/bračnog druga tretiraju kao deo sebe. One grade svoju sigurnost isključivo na partneru a pošto imaju prisilan osećaj da će im ga neko „ukrasti“, kod njih se javlja osećanje ljubomore. Afektivna osnova ljubomore je strah od odvajanja i strah od gubitka.

Ljubomora, ukoliko nije patološka, ima veoma važnu ulogu u razvoju pojedinca. Ona može biti mali „začin partnerstva“. Njen zadatak se sastoji u upozorenju osobe na gubitak objekta (druge ličnosti) koji se doživljava kao značajan. Pozitivna uloga ljubomore bila bi da motiviše pojedinca da uloži vreme u razvoj bliskosti, intimnosti, komunikacije a da sa druge strane, sačuva kvalitetan partnerski odnos.

Osećanja ljubomore ne možemo izbeći, ali ljubomorne situacije možemo shvatiti kao izazov i poziv za razvoj ličnosti, partnerskih odnosa kroz izražavanje brige i pažnje za partnera i održavanje jedinstva i autonomije u paru.

„Naša prava priroda je u stvari, da onda kada volimo budemo i ljubomorni i da se ne stidimo tog osećanja. Međutim, i u ljubavi i ljubomori treba imati razumnu meru, u tome je izgleda sva logika“ – Herbert Markuze.

Jasenka Jugović
bračni i porodični terapeut, izvor Lekari duše

The post LJUBOMORA, ZAČIN LJUBAVI ILI OTROV? Pitali smo stručnjaka, a čekamo i VAŠE KOMENTARE appeared first on Sanja Marinkovic.

Virtuelna afera

Većina ljudi oba pola oseća se isto u takvoj situaciji. Internet nevera ili virtuelna afera odnos je koji se održava preko društvenih mreža, mejla ili programa za dopisivanje. Takav odnos može uključiti emocionalnu bliskost, poveravanje tajni, izraze simpatija, ljubavne izjave i virtuelni seks, sve do masturbacije pred kamerama. U jednom istraživanju, 71 posto ispitanika ocenilo je neverom internet romansu koja uključuje sajber seks, dok je 55 posto proglasilo neverom onlajn vezu bez sajber seksa.

Upravo o dopisivanju i svim posledicama koje isto nosi pričali smo sa Jovanom Hismajer trenerom za lični razvoj.

Ceo intervju pogledajte u videu.

The post MNOGE VEZE SU ZAVRŠENE ZBOG OVOGA: Pitamo stručnjaka Jovanu Hismajer – Da li je dopisivanje prevara? appeared first on Sanja Marinkovic.