PSIHOLOG ODGOVARA: Koliko je mit ili istina da možemo da menjamo jedni druge?

Gotovo svakome od nas se javila potreba da promenimo nekoga.  Koliko ste često poželeli da promenite nekoga na bolje, ili možda bolje na način koji vi mislite da je ispravan?  Verujemo da vam se ova želja često javlja, ali da li ste u tome i uspeli?  Uglavnom se ova energija na kraju pretvori u još veću frustraciju i često vodi do narušavanja odnosa sa drugima.

Pitali smo nešto više na ovu temu Anđelu Nešić, specijalistu medicinske psihologije, MA kliničke psihologije i porodičnog psihoterapeuta u edukaciji.

Takođe, čekamo i vaša mišljenja i odgovore u komentarima i veoma im se radujemo.

Dobra komunikacija koja osim što utiče na naše odnose sa drugim ljudima, utiče u velikoj meri i na našu sliku o sebi, samopoštovanje, prihvaćenost u društvu, uspeh na poslu, u ljubavi. I sami možemo da procenimo šta je to što nam prija da čujemo od drugih ljudi, pa da to iskoristimo i u obraćanju sa drugima. Svaki čovek prirodno želi da bude prihvaćen i prija  nam kada su ljudi ispunjeni i srećni u našem prisustvu. Svemu tome doprinose reči i fraze koje, kada ih nekome uputimo ili neko uputi nama čine da se dobro osećamo. Neke od tih rečenica su „Hvala ti“, „Mislim na tebe“, „Izvini“, „Danas baš lepo izgledaš“, „Stalo mi je do tvog mišljenja“ itd.  Sve se to čini biranim rečima, koje su miroljubive, ljubazne, koje izražavaju lepotu, ali su birane sa merom. U psihologiji, između ostalog, to zovemo asertivnom komunikacijom. To je stil komunikacije u kojem izražavamo misli i osećanja na direktan i iskren način uvažavajući prava druge osobe. Ovo je veština koja se uči i vežba i to je dobra vest.

Ono što je poražavajuće je da, danas u svetu nadmetanja i potrebe da brinemo samo o sebi, ljubaznost, dobronamernost, empatija, velikodušnost i altruizam kao da su izgubile na vrednosti. Da bi stvar bila još gora, postali smo sumnjičavi kao društvo, te smo nepoverljivi i pitamo se šta se krije iza ljubaznosti, da li je to neki interes. Iako se ljubaznost često dovodi u vezu sa nemoći i slabostima osobe, naprotiv, ona je dokaz unutrašnje snage i sposobnosti da se otvorimo prema drugima. Zapravo, ljubaznost je stvar harmonije sa sobom i sa drugima. Rezultati najnovijih istraživanja pokazuju da kroz druge pomažemo sebi, nakon što obradujemo/oraspoložimo neku osobu i sami smo zadovoljniji i ispunjeniji., započela je Anđela.

Koliko ljubavlju i razumevanjem možemo menjati neke osobine i ponašanja partnera?

U emotivnim vezama posebno je važno da imamo razvijen kapacitet za bliskost. Šta on podrazumeva? Pre svega, biti u vezi sa stvarnom, realnom osobom, a ne sa svojim idelizovanim predstavama. Biti u vezi sa stvarnim vrlinama i manama jedne osobe, ceniti ono što ona zaista jeste, ali i biti autentičan u odnosu. Razvoj psihošloške bliskosti podrazumeva doživljaj pojedinca da u datom odnosu može biti „onakav kakav jeste“, da može otvoreno govoriti o svojim osećanjima i mislima, a zauzvrat očekivati razumevanje, podršku i prihvatanje. Različitosti u ljubavi, vezi i braku neminovno postoje. Ljudi mogu delovati jedan na drugog podsticajno, da postanu bolji, ali i suprotno tome, da postanu gori, a ljubav je ta koja podstiče oba partnera u ljubavnoj vezi da se duhovno razvijaju, rastu, napreduju i postanu najbolja verzija sebe. U svim odnosima, a posebno u ljubavnom, važno je pronaći ravnotežu, promeniti neke stvari kako bi sam odnos mogao da se razvija i usmerava ka zajedničkom cilju. Odrasla osoba je već formirana ličnost i da bi se promenila mora, pre svega, biti svesna šta je to što bi možda trebalo menjati i imati jaku motivaciju da to i promeni. A gde ćete veću motivaciju od ljubavi? Promena određenih aspekata sopstvenog funkcionisanja je dug proces i zahteva vreme i individualni napor. Kako kaže Jerotić, postoji samo jedan način da promenimo partnera, odnosno da ga učinimo boljim, a to je ljubav. Završiću ovaj članak citiranjem već pomenutog, jednog od naših najistaknutijih prihoterapeuta, Vladete Jerotića

„Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude. Zato, ako nekoga stvarno volite, pokušajte da ga promenite svojom ljubavlju, a ne ultimatumima“., zaključila je Anđela Nešić.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *